Kako je lepo živeti lako

Jedan od mojih omiljenih načina da provedem nedeljno popodne je - sređivanje tuđih ormana. Možda se zbog te činjenice ne ubrajam među najnormalnije ljude na planeti, ali volim da verujem da me ista čini idealnim prijateljem ukoliko ste u procesu selidbe. Moja drugarica Anđela se nedavno uselila u novi stan sa svojom sestrom Sarom. Njihov novi dom je odličan po mnogim kriterijumima, ali nažalost, ne i u pogledu veličine ormana. I eto pravog izazova za mene! Za početak, hajde da pogledamo dotični orman. Prazan orman

Teško stečeni red u našim domovima, nekada nije tako lako održavati. Zbog toga, ja uvek glasam za  bilo koje rešenje koje će mi u tome pomoći.  Nedavno sam na jednom vlogu o sređivanju videla simpatične separatore za odeću, i odmah sam poželela da ih kupim. Naravno, nisam imala pojma gde da ih pronađem kod nas, pa sam se obratila novom prijatelju širokih narodnih masa - aliexpresu. Tamo sam pronašla upravo ono što mi je trebalo, i to u različitim bojama, oblicima i veličinama, ali i po različitim cenama. Nakon kraće cost-benefit analize, pronaša sam i naručila proizvode koji mi najviše odgovaraju. Imala sam sreću da mi ovi organizatori stignu u relativno kratkom vremenskom roku, i da mogu da vam ih predstavim: Organizatori odeće

Koliko god se trudili da ih držimo pod kontrolom, papiri uvek nađu svoj put nazad u naš život. Daju nam ih na ulici, poslu, školi, kod lekara... Šalju nam ih poštom ili stavljaju u ruke. U eri digitalizacije, papiri i dalje pristižu u nekontolisanim količinama. Osim ako mi ne pokušamo to da iskontrolišemo, vrlo lako preuzimaju naš lični prostor. Prva linija odbrane je kućni prag. Ja se uvek trudim da razdvojim poštu odmah kod sandučeta i da ne unosim ništa što mi nije potrebno. Trudim se i da pretresem džepove i torbu u pokušaju da izbacim sve nepotrebno što pre. Na početku ove kategorije, uprkos ovim naporima, susrela sam se sa ovom gomilom: Moji papiri

Infinity šalovi su popularni već nekoliko sezona. A zašto i ne bi bili? Lepi su, topli, i daju svakoj odevnoj kombinaciji dodatak šarma i stila. Nažalost, umeju da budu i veoma nepristupačni. Što ne znači da uz malo dobre volje i truda, ne možete sebi napraviti nešto ovakvo. Korak prvi - nabavite materijal Za ovakav šal vam je potrebno nekoliko klupka vunice 'idila' ili 'zlatna idila' marke St.George. Njihova prodajna mreža je relativno raširena, tako da ćete ih verovatno lako pronaći. U zavisnosti od veličine šala, kupite sedam do deset komada vunice. Od alata će vam biti potrebna jedna heklica, veličine 7mm. Njih je malo teže pronaći, tako da se uputite u bolje opremljenu pozamanteriju.  Korak prvi - naučite osnove heklanja Po mom mišljenju, heklanje je najlakša i najbrža veština ručnog rada. Osim ako nemate ambicije da heklate stolnjake i miljee. To je teško. Ali šal - ništa prostije. Ovo je model za početnike, tako da će vam biti potrebna samo dv

Svaki put kada sam vam rekla da ja nisam kupoholičar - lagala sam vas. Možda ne volim da kupujem nakit, odeću ili dekoracije za kuću, ali knjige... knjige su sasvim druga kategorija. I to ne samo u konmari metodi, već i u mom životu. Moje detinjstvo je zauvek obeleženo posetama dečijoj biblioteci, a moja mladost posetama sajmu knjiga. Zapravo, odlazak na sajam je godinama bio rođendanski poklon mojih roditelja meni, i ovo mi je uvek bio omiljeni događaj godine. Kada bih došla kući, ranca krcatog knjigama, gledala bih ih, proučavala, analizirala kojim redom da ih pročitam i kako da se najduže naslađujem novostečenim blagom.  Pre nekoliko godina sam se odlučila na put minimalizma, i ponovo sam postala član biblioteke, pa sam u mnogome smanjila kupovinu novih knjiga. Ali kad god sam negde pročitala declutering savet o smanjivanju količine knjiga, mislila sam - ovi ljudi su ludi. Zašto bih želela da se odreknem svog blaga?  U poslednje vreme, ipak sam počela da racionalizujem ovu

Kada birate venčanicu, pred vama je sledeći izbor: kupovina, šivenje ili iznajmljivanje. Svaka od ovih opcija ima svojih prednosti i mana. Hajde da ih sagledamo zajedno: izvor slike

Konačno je došao i taj dan. Poslednji post u prvoj kategoriji konmari procesa. Obuća. Kada bih vam pričala svoju sagu o bacanju obuće, to bi verovatno potrajalo. Jer je u pitanju proces koji je trajao godinama. I godinama. Sigurno bih vam rekla i da sam ja jedna od onih žena koja krene u šoping da kupi udobne cipele za svaki dan, a vrati se sa potpuno nefunkcionalnim i neuklopivim parom visokih potpetica. I onda na posao ide u patikama. Sigurno bih vam rekla da sam pri prvom sređivanju izbacila četiri para čizama. Ali da sam ipak uspela da zadržim jedne koje nikad nakon toga nisam obula. Njih sam poklonila četiri godine kasnije. To je bilo pre par meseci. I ipak, nakon svega toga, naš ormarić za obuću izgleda kao na donjoj slici. Neuredno.

Ko ne voli rođendane? Verovatno puno ljudi. Ali ja nisam jedna od njih. Ove godine, moj rođendan je protekao veoma lepo. Divno sam se provela sa drugaricama, a moj muž je napravio svoju prvu tortu. Mljac Dobila sam i puno divnih poklona koji su me veoma obradovali, a jedan od njih je i novi novčanik. Prethodni je takođe bio rođendanski poklon, ali je taj rođendan, nažalost davno prošao, tako da je došlo vreme da ode u zasluženu penziju.

Ja znam da nemam puno haljina u odnosu na neke druge devojke. Znam i da nemam tako puno haljina u odnosu na sebe samu od pre nekoliko godina. Ali, kada je odeća u pitanju, ako nečega imam puno, to su sigurno moje voljene, voljene haljine. Gomilica haljina