Kako je lepo živeti lako

U poslednjih ne znam ni ja koliko (ali ne dugo), nemam strah od nenajavljenih gostiju. Šta više, nedavno mi je u posetu dolazila tetka mog muža, jer je htela da me obiđe dok sam bila bolesna.

I znate šta? Ja sam uprkos njenoj poseti dala sebi dozvolu da ostanem bolesna i u krevetu. I uprkos činjenici da je dolazila baš u subotu, kada ja čistim najveći deo stana. Što znači da gotovo ništa nije bilo lepo očišćeno u prethodnih sedam dana.

Ali ipak, stan je izgledao sasvim pristojno i ja nisam osećala obavezu da ga dodatno upristojim za goste. Da sam bila zdrava, verovatno bih pokušala da obavim što veći deo regularnog čišćenja pre nego što mi gosti pokucaju na vrata, ali ovako nisam osećala potrebu da to uradim.

Razlog za to je naravno, prethodna revnosnost u obavljanju kućnih poslova, koja vodi ka relativnom stepenu čistoće na svakodnevnom nivou. Pa čak i ako je prošlo nedelju dana od poslednjeg čišćenja, stvari ne deluju tako neuredno.

powered by cherami.cards

Zato vam u današnjem post…

U jednom od prošlogodišnjih postova sam pisala dosta o našim finansijskim planovima za ovu godinu. U tom postu sam navela da je najbitnija stvar koju planiramo da uradimo, upravo kupovina stana, i to na kredit.
Kako suprug i ja godinama živimo kao podstanari, već neko vreme želimo da kupimo svoj stan u kom ćemo trajno da se naselimo. Kako bismo ostvarili taj cilj, godinama smo vredno radili i štedeli koliko god smo mogli. Naša štednja je bila usmerena ka skupljanju onih 20% učešća koliko sve banke traže prilikom podizanja stambenog kredita.
I nakon tog perioda planiranja, računanja i nekoliko srećnih okolnosti, deluje da smo konačno spremni za ovaj zadatak
U prošlogodišnjem postu sam pisala da ćemo u toku januara da napravimo analizu svih banaka i da donesemo odluku u kojoj ćemo da uzmemo kredit. I nakon mnogo šetanja po bankama i prikupljanja informacija, početkom februara smo uspeli da donesemo odluku. Zatim smo proveli neko vreme skupljajući neophodnu dokumentaciju. A sada smo u f…

Dragi moji i drage moje, ove nedelje vam se javljam u više nego minimalističkom izdanju. Već nekoliko dana sam pod uticajem gripa i nikako ne mogu da skupim snage da napišem smislen post kakav bih želela.
Ali kako su se Mladenci približili, shvatila sam da ne želim da propustim priliku da čestitam svima koji su se venčali prošle godine i koji planiraju da obeleže ovaj praznik. Za mene je ovo bio jedan od najlepših dana u prošloj godini, a evo i kako smo se mi pripremili za njega...

U poslednje vreme sam se posvetila obavljanju malih organizacionih zadataka, kako bih se što bolje pripremila za selidbu koja nas (nadajmo se), uskoro očekuje. Obzirom na moje ne-tako-davno konmari iskustvo, ne mogu da kažem da trenutno u stanu imam mnogo toga što treba reorganizovati ili izbaciti. Ali je činjenica da su se najfrekventnije oblasti u poslednje vreme našle u nešto većem haosu nego obično.
Prvo što sam pomislila je bilo da bi trebalo srediti čitavu kuhinju i ormarić u predsoblju, što sam već detaljno radila pre nekih godinu ipo dana. Međutim, nakon letimične analize zatečenog stanja, shvatila sam da su mnogi delovi koje sam ranije sredila, i dalje sređeni. Ormarić sa čašama i tanjirima je u vrlo sličnom stanju kao što je bio kada sam ga poslednji put sređivala. Ali ormarić sa hranom nije. Vrlo brzo mi je postalo jasno da ne moram ponovo da se bavim čitavim ovim oblastima, već treba samo da 'zategnem' kritične delove.
Ono što mi je ovo omogućilo jeste da uvek mog…