Kako je lepo živeti lako

Početkom godine sam objavila post sa 18 ideja za stvari koje nam svakako ne trebaju i kojih možemo lako da se rešimo, da bi nam ova godina bila lepša, organizovanija i bolja. Nadam se da su vam moje ideje tada bile korisne, i da ste možda i učinili nešto tim povodom. Za slučaj da vam je potrebno još malo motivacije, danas vam predstavljam sve što sam ja uspela da izbacim prateći ovaj spisak! 1. ODEĆA KOJA VAM LOŠE STOJI Pre nekog vremena sam ubacila u veš mašinu novu, teget majicu, koja je pustila boju i obojila gomilu drugih stvari. Jedna od njih je i ova (nekada bela) majica sa slike. Moj prvi impuls je bio da je zadržim kako bih je nosila po kući. Ali, kao što vidite, ovo je pamučna majica koja ne funkcioniše dobro bez peglanja. A ja nisam osoba koja će da nosi po kući nešto što mora da se pegla, te je ova majica stajala neupotebljena nekoliko meseci, a možda i duže... Bilo kako bilo, to je sada manje bitno, jer je konačno kucnuo trenutak da se oprostimo. Ra

Bliži se vreme prolećnih praznika, koji su idelano vreme za uživanje u porodičnom ambijentu, ali i dobra prilika za kraće putovanje. Pre nekoliko godina sam vam predstavila dve destnacije koje su se meni učinile odličnim za prolećne praznike - Drvengrad i Krf (naročito u vreme pravoslavnog Uskrsa)  i i dalje stojim iza ovih preporuka, ali ovaj put za vas imam nešto malo drugačije. U pitanju je, sad već jako poznata, banja Morahalom u Mađarskoj. Od kad sam prvi put čula za ovu destinaciju, znala sam da treba da je posetim. Sada sam konačno ugrabila priliku za to, a svoje (pozitivno) iskustvo, danas delim ovde sa vama.

Kada se upustite u istraživanje o minimalizmu, svi pokušavaju da vas 'kupe' objašnjavajući vam kako zahvaljujući izbacivanju nepotrebnih stvari i kupovini kvalitetnih, pažljivo odabranih komada, lako i brzo dolazimo do idealne garderobe za sebe. I to je donekle tačno. Uz ovakav pristup stvarima sam uspela da olakšam sebi svakodnevno oblačenje, ali i da uštedim novac na glupostima koje sam ranije kupovala, samo da bih ih obukla jednom  ili dva puta. Ali ako ovome dodate moje opsesivno-kompulsivne tendencije, sklonost perfekcionizmu i  ograničene finansijske mogućnosti, i tome dodate prstohvat neodlučnosti - dobijate paralizu kupovine, praćenu strahom od izbacivanja stvari.  Jer  ako ne mogu da  se  odlučim  da kupim bilo šta  - ne mogu ni da se usudim  da bacim  ono  što  mi  se  ne  sviđa, da ne bih došla u situaciju da ostanem bukvalno bez odeće. Svesna sam da je ovo blog na kom pokušavam da predstavim ljudima prednosti jednostavnog života, a da moja priča

Ketrin sa youtube kanala Do it on a dime , ima jedno divno pravilo za frekvenciju reorganizacije nekog prostora. Ona kaže da je ok ako neki prostor reorganizujemo onoliko puta godišnje, koliko mu puta dnevno pristupamo. Što nažalost znači da neki delovi naših domova moraju da se posećuju i reorganizuju prilično često. Jedna od takvih lokacija je i ono mesto, gde god ono bilo, na kom čuvamo raznovrsne kese. Biću iskrena sa vama i reći ću vam da od useljenja nisam zapravo ni jednom organizovala kese kako bi tebalo. Zapravo sam ih samo nagurala u jedan mali kuhinjski element, bez velikog truda i razmišljanja. Dodajte tome i još nekoliko meseci trpanja novih kesa u ovaj prostor, i biće vam jasno da je trenutna situacija prilično beznadežna. Ali, kako je ovo prostor u koji zalazim svakodnevno, poslušaću Ketrin i reći da je sasvim u redu to što želim da ga sređujem jednom godišnje, i da se pritom ne osećam loše zbog toga.