Skip to main content

Recikliranje odeće u H&Mu

Nakon što sam pre par godina otkrila minimalizam i počela da smanjujem količine stvari koje kupujem, prešlo mi je u naviku da neželjene predmete odvajam čim shvatim da mi više ne odgovaraju. Kada je u pitanju odeća, ranije sam poklanjala svoje stvari onima koji bi mogli da ih nadalje koriste, međutim, u poslednje vreme sve češće moje stare stvari pronalaze put ka kesi za reciklažu.


Moj proces



U prvi mah, deluje pomalo nehumano što se umesto za doniranje, odlučujem za reciklažu, ali nakon malo razmišljanja i boljeg sagledavanja situacije, ovo zapravo znači da sam ja dosta napredovala. Naime, ranije sam imala mnogo stvari koje mi prosto nisu odgovarale a koje su bile u odličnom stanju kada bih odlučila da više ne želim da ih koristim.

Nakon što sam nekoliko godina postepeno izbacivala neželjene stvari, dok sam u istom tom periodu kupovala pažljivije i ograničenije, danas većina stvari biva izbačena tek kada prestane da bude u zadovoljavajućem stanju.

Ovo znači da izbacujem odevne predmete koji su iznošeni, pocepani, isflekani, izbledeli i slično, pa kao takvi nisu adekvatni da budu prosledjeni dalje. Još jedna prednost ovakvog pristupa je što ne moram da pravim velike projekte sređivanja ormana. Naime, uglavnom mi tokom nošenja ili slaganja odeće postane jasno da neki komad više nije u željenom stanju, tako da mogu da ga izbacim čim to primetim, što mi ne stvara dodatni posao.

Zbog toga mi se, međutim, dešava, da nekad ne primetim koliko stvari sam prebacila na gomilu za recikliranje. Tako sam nedavno bila iznenadjena kada sam uvidela da sam u poslednjih godinu dana skupila sve stvari sa fotografije ispod:


Na ovoj gomili se nalazi ukupno 19 komada odeće, što stvarno nije zanemarljiv broj. Po mom mišljenju su sve završile svoj radni vek, i mada su neke pamučne stvari možda mogle biti pretvorene u krpe za ćišćenje, suprug i ja smo zaključili da nam zaista ne treba toliko krpa.

Zato smo odlučili da nosimo stvari na reciklažu u H&M, jer oni prihvataju sve vrste tekstila, bez obzira na stanje tekstila ili brend, a za uzvrat dobijate vaučer za 15% popusta na sledeću kupovinu.

Odluka da nosimo stvari baš u H&M nije doneta baš bez razmisljanja, ali je donekle podstaknuta i nedostatkom boljih mogućnosti. Druga opcija koju smo takođe koristili jesu kontejneri koje je postavio grad, a koliko sam uspela da se informišem, i oni imaju slične prednosti i mane kao predavanje odeće u H&M-u.

Kako me je zanimalo da li je cela ta priča oko reciklaže starog tekstila samo neka vrsta marketinškog trika, ili je u pitanju realno rešenje sve prisutnijeg problema sa zagađenjem koji izaziva industrija mode, malo sam se raspitala i utvrdila šta kritičari ovog pristupa imaju da kažu. Moj najveći strah je bio da se na ovaj način prikupljen tekstil reciklira u najmanjoj mogućoj meri, a da veliki procenat ipak dođe do deponija.

Problemi


Odgovor na moju zabrinutost jeste i da i ne. Ono što kritičarima najviše smeta, nije toliko odnos prema samom reciklažnom materijalu, kojiko fast fashion pristup modi. Svi smo svesni mnogih mikro trendova koji dolaze i prolaze velikom brzinom i stvaraju tone materijala koji prosto niko više ne želi da nosi. Tako ovi predmeti završavaju u donacijama i reciklaži, a kompanije koje najviše doprinose ovakvim trendovima 'peru ruke' od problema i skreću pažnju projektima reciklaže.

Još jedan od problema je što kupci obično misle da će predmeti koje oni doniraju biti pretvoreni u novu odeću. Umesto toga, oni bivaju prodati kao second hand odeća u nerazvijenim zemljama, ili se od njih proizvode druge vrste proizvoda, dok se na proizvodnju odeće potroši manje od 1% doniranog tekstila.

I mada sam ja više nego zadovoljna da moja uflekana majica postane izolacioni materijal ili potka za tepihe, ovo nije idealno rešenje za stvari koje su jedva nošene i koje recikliranjem postaju predmeti mnogo manje vrednosti.

Sa druge strane, zadovoljna sam i ukoliko brendovi uspeju da prodaju nešto od starih stvari u second hand prodavnicama. To je dobro rešenje i za kupce kojima je potrebna jefina garderoba i za prodavce koji žive od toga, zar ne? Ovo je možda istina, ali se ispostavlja da kompanije koje prikupljaju odeću često šalju neupotrebljive predmete u nerazvijene zemlje, naročito Keniju. U Keniji ta roba ne pronalazi kupce i završava na deponijama ili biva spaljena, što problem zagađenja koji reciklaža treba da reši samo premešta na drugu teritoriju.

Prednosti


Zaključak je da ovaj proces nije idealan i da ne rešava sve probleme. Što se tiče pojave fast fashion-a, to za mene nije toliki problem jer ja ne kupujem više stvari nego što mogu da 'iznosim' i na taj način praktično potrošim. A kako brendovi žele da zarade što više i da nam prodaju što više, jasno je da je moć u rukama potrošača. Verujem da većina ljudi koji prate ovaj i slične blogove nisu podložni ovakvim trendovima ni kupovini prevelikog broja stvari, i to je ono što mi možemo da uradimo da doprinesemo rešenju problema.

Što se tiče same reciklaže i prodaje polovne odeće, naravno da bismo svi voleli da je moguće reciklirati 100% starih stvari. Za sada, to očigledno nije realan cilj. Nemajući na raspolaganju bolje rešenje, verujem da je pozitivno što ovako mogu da se nadam da je bar neki deo moje stare odeće pronašao novog vlasnika ili novu svrhu.

Dodatne informacije


Ukoliko nikada do sada niste nosili stvari na reciklažu u H&M i pitate se šta tačno treba da uradite, postupak je jednostavan. 

1) Spakujete svoje stare stvari - Mnogi ljudi se pitaju koliko stvari je potrebno da donesete kako biste dobili vaučer za popust. Jedna kesa srednje veličine (3-4 veća komada odeće) je sasvim dovoljna. Ja lično uvek imam više stvari nego što mi je potrebno vaučera, tako da gledam da ih spakujem u što manji broj kesa. Odeću sa gornje fotografije sam spakovala u 2 kese, ali da mi je trebalo više vaučera, rasporedila bih je u 3 ili čak 4 kese.

2) Odnesete ih u najbližu prodavnicu - Ja sam do sada uvek nosila stvari u prodavnicu u Delta City-ju, gde stvari predajete na kasi. Dakle, sačekate svoj red, a prodavci vam ljubazno preuzmu kese i daju vaučere za uzvrat. Jedna osoba može da odnese 2 kese dnevno, pa ako imate više stvari, povedite i prijatelja.

3) Iskoristite vaučer - Ja volim da multitaskujem, pa obično nosim stvari za reciklažu onim danima kad svakako planiram šoping. Prvo odem da preuzmem vaučere, a onda potražim ono po šta sam došla. Ukoliko je kupovina uspešna, vaučer mogu da iskoristim istog tog dana, a u suprtonom na njemu piše datum dokle važi. Dovoljno je da ga date prodavcu prilikom plaćanja i da ostvarite popust.

Ukoliko do sada niste isprobali ovo, nadam se da ćete pokušati - dobro je i za planetu a i za budžet :)

Comments

Popular posts from this blog

Čišćenje šporeta sodom bikarbonom

Moje insistiranje na tome da sve treba čistiti sodom bikarbonom vam verovatno već postaje malo dosadno. Ipak, evo još jednog posta na tu temu. Od nedavno sam dodala šporet na listu stvari koje čistim na ovaj način i mogu vam reći da sam veoma zadovoljna rezultatima.
Za početak, evo jednog solidno zaprljanog šporeta:

Pakovanje za more

Dragi moji i drage moje, početak ovog posta sam počela da pišem simultano se pakujući. Tog dana sam  imala i druge obaveze, tako da je blog morao da trpi. Nadala sam se da ću da završim sa pisanjem na moru, ali je internet prosto bio preslab za kačenje slika. Dve nedelje kasnije, vraćam se zadatoj temi :)

Bilo kako bilo, ovo je moj prvi pokušaj minimalističkog pakovanja za more, tako da nije zgoreg pogledati da li sam u tome i uspela.

Kako napraviti tečni sapun od ostataka sapuna?

Ovog ponedeljka vam se javljam sa jednim zanimljivim mini projektom koji sasvim sigurno možete sami da sprovedete u delo. Ja sam oduvek imala želju da ovo probam a sada sam je konačno i ostvarila.
Oduvek su me mučili ti mali, neupotrebljivi delovi sapuna koji ostaju na samom kraju i koje obično bacamo. Kako ja generalno ne volim da bacam upotrebljive stvari, pre nekog vremena sam počela da ih skupljam sa namerom da nekada napravim nešto od njih. A kada ih se nakupilo dovoljno, zaključila sam da mi je najlakše i najinteresantnije da ih pretvorim upravo u običan tečni sapun za ruke.

Kako da očistim zavesu za kadu u veš mašini?

Priznajem, kriva sam! Ne smem ni da vam kažem koliko dugo žmurim na jedno oko pred ozbiljnim higijenskim problemom zvanim prljava zavesa za kadu.

Ali hajde da se ne lažemo, upravo ovakve stvari često predstavljaju jednu od onih groznih, malih tajni našeg domaćinstva. Ne zato što smo lenji. Ne zato što nismo svesni da je higijena bitna.

Već iz jednog vrlo prostog razloga: postoje stvari kojene umemo da održavamo.

I dok sam ja bila spremna da prosto odustanem od tog posla i kupim novu zavesu (ne baš ekološko ili ekonomično rešenje), dobri ljudi sa interneta su mi pokazali pravi put i naučili me kako da obavim ovaj (kako se pokazalo), vrlo jednostavan zadatak.
U sledećem videu možete da saznate kako to radi Melisa, poznata autorka sjajnog sajta cleanmyspace, a ispod vas očekuje moj prevod i utisci.


Balans

Nedavno sam dobila komentar i pohvalu nekoga kome se divim, da uspevam da vodim pilično balansiran život. I zaista, uz bračne i kućne obaveze i stalan posao, uspela sam da pronađem vremena za vežbanje, učenje stranih jezika, razmišljanje o svrsi života, profesionalno usavršavanje, brigu o zdravlju, čitanje, druženje i blogovanje.
A bilo mi je potrebno samo nekoliko godina da kreiram sve ove rutine i da ih uključim u svoj način života :D I nikada nećete pogoditi šta se onda dogodilo! Dogodio se niz lepih događaja koji su me potpuno izbacili iz koloseka. 
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...